BBNS logo

Citation

“Статут сл. кр. вароши Новог Сада за оне радње за које треба дозвола; Статут за хотеле, гостионице, кафане и точење кафе (Kaffeeschank),” ББНС, accessed November 14, 2018, http://view.bbns.rs/items/show/9.
текст

Статут сл. кр. вароши Новог Сада за оне радње за које треба дозвола; Статут за хотеле, гостионице, кафане и точење кафе (Kaffeeschank)

Аутор/и: Аутор није назначен и/или је непознат

ИЗВОРНИ ОБЈЕКАТ
Кључне речи: Статути; Статут за хотеле; Статут за гостионице; Статут за кафане; Слободна краљевска варош Нови Сад
Извор: Нема података
Објављивач: Издавачка књижарница и штампарија А. Пајевића
Датум: 1892.
Физички опис: Меки повез, 7 страна
ДИГИТАЛНИ ОБЈЕКАТ
Алтернативни назив: Статут Новог Сада за хотеле и гостионице, 1892. година; Статути; Статут за хотеле; Статут за гостионице; Статут за кафане; Слободна краљевска варош Нови Сад
Схема метаподатака: Даблин кор
Унос метаподатака: Марковић, Блаженка; ГБНС
САДРЖАЈ:
Језик: српски, ћирилица
Област: Нови Сад, Аустроугарска; 45.2550917, 19.844460199999958
Опис садржине:

Статут Новог Сада за хотеле и гостионице

     Статут је састављен од 20 чланова у којима се дефинише појам хотела, гостионице, кафане и точења кафе (Kaffeeschank). Затим, радно време, личност послужитеља, надзор над радом, место где не могу да буду локали (у близини школе, болнице, цркве), музика (које врсте и до колико сати). Статутом је предвиђено и где се троши новац од казни. Статут су потписали Стеван Пеција, краљевски саветник, градоначелник и Владимир Деметровић, подбележник. Статут је одобрен и верификован 4. октобра 1891. године у Будимпешти.

Неки хотели, кафане и гостионице с краја XIX века

     Од 1854, када је отворена, кафана (а уједно и хотел) „Краљица Јелисавета“ (или „Ержебет“, како су је називали Мађари) играла је видну улогу у друштвеном животу Новог Сада. Познато је да су се књижевници, уметници, глумци и новинари окупљали око тзв. професорског стола у „Камили“, да је састајалиште Милетићевог круга било дуго у „Белој лађи“, професори и часници Матице српске, са Васом Пушибрком на челу, долазили су у „Липу“ у Лебарском сокаку (данас Милетићева улица). Била је значајна кафана „Код пужа“ Лазе Јеремића (на углу данашње Милетићеве и Змај Јовине улице), где је залазио најкултурнији слој новосадских грађана. Постоје сведочанства да се овде после поноћи, приликом затварања, кад није била строга контрола полиције, одушевљено играло српско коло у пратњи гајдаша. Састајалиште банкара, крупних трговаца и индустријалаца било је у Мајеровом „Гранду“, док су се српске занатлије налазиле код „Три краља“, уз каменичко вино и рибље специјалитете, а немачке код „Белог вола“ у Футошкој улици. Виши слојеви новосадских Немаца издвајали су се у „Хабагу“, седишту Културбунда, где се први пут јавила модерна музика увезена из Немачке. Припадници левичарског покрета одлазили су код „Пауна“. Позната је била, после Уједињења, кафана „Српски краљ“ (на углу Сремске и Железничке улице), где су Новосађани врло срдачно угостили 1921. славног научника Михајла Пупина.
     „Бела лађа“ је стара популарна новосадска гостионица, која је постојала од средине XIX века до педесетих година овог века, у приземној кући у данашњој Његошевој улици бр. 5, која се некада по њој звала Улица Беле лађе.