BBNS logo

Citation

Николић, Владимир, “Мирослав Антић,” ББНС, accessed November 21, 2019, http://view.bbns.rs/items/show/643.
Разгледница

Мирослав Антић

Аутор/и: Николић, Владимир

ИЗВОРНИ ОБЈЕКАТ
Кључне речи: Мирослав Мика Антић, песник, новивар, писац, редитељ, новинар, сликар
Извор: Културни центар Новог Сада
Објављивач: Меморијал "Мирослав Антић"
Датум: 1981.
Физички опис: Црно-бела разгледница
ДИГИТАЛНИ ОБЈЕКАТ
Алтернативни назив: Разгледнице са ликом Мирослава Антића
Схема метаподатака: Даблин кор
Унос метаподатака: Културни центар Новог Сада
САДРЖАЈ:
Језик: Српски
Област: Разгледница
Опис садржине:

Мирослав Мика Антић, српски песник, редитељ, новинар и сликар. Основну школу Мирослав Антић учио је у Мокрину, а од 1941. године у Панчеву, где се са породицом преселио. Гимназију је похађао у Панчеву, седми разред у Кикинди, матурирао у Панчеву. Студирао је славистику (руски и чешки језик) на Филозофском факултету у Београду. После матуре Мирослав Антић је неко веме радио у техници панчевачког Народног позоришта, а 1951. почео се бавити новинарством у листу Панчевац. У Нови Сад је прешао 1954. године и запослио се као новинар у Дневнику. 1959 Мирослав Антић одлази у Београд где је радио као уредник Пионира годину дана, након чега се враћа у Нови Сад где до пензионисања (због болести) ради као новинар у издавачкој кући Дневник. Поред тога, био је и главни уредник ревије за џез и забавну музику Ритам, а обновио је и часопис за децу Невен Чика Јове Змаја који је такође уређивао. Мирослав Антић се у књижевности први пут појавио са свега шеснаест година, објавивши песму „Мајка“ у часопису „Младост“ 1948. године. Ускоро објављује прву збирку песама Испричано за пролећа чији је рецензент Оскар Давичо. Након тога уследиле су многе књиге међу којима су најпознатије: Рождество твоје, Псовке нежности, Концерт за 1001 бубањ, Плави чуперак, Мит о птици, Савршенство ватре... Уз поезију Мирослав Антић писао је и прозу - романе Степенице страха и Свети ветар и драмске текстове. Такђе се бавио и сликарством, а иза себе је оставио бројне цртеже, колаже и уљане слике. Поред тога бавио се и филмом и био је значајна фигура такозваног "Југословенског црног таласа". Његов филм Доручак са ђаволом у ком Антић критикује двостуки морал комунистичког режима бива забрањен у Југославији. Мирослав Антић живео је боемским животом, волео кафане и проводио је у њима доста времена. Због алкохола и цигарета у познијим годинама био је лошег здравља и имао је ослабљено срце. Више пута је ишао на клинике за одвикавање од алкохолизма. Женио се три пута, и из тих бракова имао је шесторо деце. За свој свестрани уметнички рад, Мирослав Антић је добитник многих награда из области поезије, новинарства и филма. Према љубавним стиховима Мике Антића компоновао је више забавних песама које су биле запажене на фестивалима. Мирослав Антић умро је у јуну 1986. године после дуже болести. Последњу жељу написао је на цедуљици уочи смрти: "Кад ме буду износили, нека прочитају Бесмртну песму. А кад ме покопају, нека Јаника Балаж или Тугомир одсвира Пиро манда коркоро. Нико не сме да ми држи говор. Љубавни стихови Мирослава Антића били су и остали инспирација многим генерацијама љубитеља поезије у свим републикама бивше Југославије. Неке од његових најпознатих песама су: Песма за нас двоје, Бесмртна песма, Босонога песма, Усне, Мостови...