BBNS logo

Citation

Табаковић, Ђорђе and Tabaković, Đorđe, “21 цртеж Ђорђа Табаковића - Нови Сад,” ББНС, accessed September 19, 2017, http://view.bbns.rs/items/show/63.
фотографија

21 цртеж Ђорђа Табаковића - Нови Сад

Аутор/и: Табаковић, Ђорђе

ИЗВОРНИ ОБЈЕКАТ
Кључне речи: Цртеж; Ђорђе Табаковић; Сликовна грађа; Ликовни радови; Делови града; Архитектура
Извор: Нема података
Објављивач: Матица српска, Нови Сад
Датум: 1952.
Физички опис: 1 омот (21 цртеж), црно-бели, 27cm x 21cm
ДИГИТАЛНИ ОБЈЕКАТ
Алтернативни назив: Нови Сад; Цртеж; Ђорђе Табаковић; Сликовна грађа; Ликовни радови; Делови града
Схема метаподатака: Даблин кор
Унос метаподатака: Марковић, Блаженка; ГБНС
САДРЖАЈ:
Језик: Нема података
Област: Нови Сад, Југославија; 45.258557325141, 19.850578308105014
Опис садржине:
Садржај албума цртежа:

1. Градска кућа
2. Улица маршала Тита
3. Улица Југословенске армије
4. Са Малог Лимана
5. Двориште у Улици маршала Тита бр. 1
6. Српска велика гимназија
7. Улица Светозара Марковића (Ћурчијски сокак)
8. Улица Светозара Марковића
9. Портал Алмашке цркве
10. Градилиште зграде ДТД
11. Стара зграда Матице српске
12. Зграда главног извршног одбора АПВ
13. Милетићева улица
14. Дунавска улица
15. Угао код Саборне цркве
16. Дом културе
17. Стари Житни трг
18. После бомбардовања 1944. год.
19. Иза Алмашке цркве
20. Улица Саве Вуковића
21. На Дунаву

Ђорђе Табаковић

     Ђорђе Табаковић (Арад, 3. мај 1897 – Нови Сад, 1. септембар 1971), неспорно је највеће име новосадске модерне архитектуре. Припада плејади првих српских архитеката који су прихватили модерни интернационални стил унутар кога ће остварити свој индивидуални архитектонски израз.
     Табаковић потиче из цењене српске породице која је генерацијама давала познате уметнике: стриц Александар (1856–1880), сликар и архитекта; отац Милан (1860–1946), тражени арадски архитекта, аутор низа велелепних грађевина у том граду и широм Војводине и брат Иван (1898–1977), сликар и професор на београдској Уметничкој академији.
    За само десетак година активног пројектантског деловања, Табаковић ће само у Новом Саду пројектовати и извести преко педесет грађевина различитих намена, приватне куће и виле, вишеспратне стамбене зграде, јавне и културне установе, фабрике и многобројне мање градитељске подухвате. У исто време Табаковић ће широм Војводине градити као прави регионални архитекта.
     У ранијим делима Табаковић пројектује и гради, примењујући традиционални приступ градњи заснован на локалној традицији. Већ од 1930. окреће се модерној архитектури, постајући тако њен главни поборник у новосадској средини.
     У великом и квалитетном архитектонском опусу, оствареном углавном у Новом Саду и на подручју Војводине, Табаковић ће створити нека од најлепших дела српске модерне међуратне архитектуре. У Новом Саду Табаковић је, између осталог, пројектовао и извео: хотел „Парк“ и зграду Црвеног крста (1930), кућу породице Вермеш у Футошкој улици и Дом Новосадске трговачке омладине (1931), Клајнову палату и зграду др Јовановића у Улици И. Огњановића (1932), зграду дневног листа „Југословенски дневник“ у Улици Ј. Ђорђевића и зграду друштва „Кора хлеба“ у Улици С. Маринковић (1933), велику Танурџићеву палату (1934), сликовиту кућу Деђанских у Радничкој улици (1934), Соколски дом, данас Позориште младих (1935), Дечије склониште у Пионирској улици (1936), стамбену зграду Трговачке обртне банке, у близини Радничког дома (1938), хотел „Рекс“ (Rex) као доградњу Танурџићеве палате (1939), Шегртски дом (1940) и многе друге.
     За време рата Табаковић је престао са пројектантском делатношћу. После рата Табаковић се више није активно бавио пројектовањем и градњом. Умро је 1. септембра 1971. у Новом Саду, а урна са његовим пепелом положена је у розалијум на београдском Новом гробљу.