BBNS logo

Citation

Јованка Симић, новинар, “др Војислав Суботић - Утемељивач српске хирургије ,” ББНС, accessed August 22, 2018, http://view.bbns.rs/items/show/616.
Есеј

др Војислав Суботић - Утемељивач српске хирургије

Аутор/и: Јованка Симић, новинар

ИЗВОРНИ ОБЈЕКАТ
Кључне речи: Војислав Суботић, хирургија, Нови Сад, 19.век, Први светски рат, Јован Суботић, Војводина, Србија.
Извор: Аутор есеја: Јованка Симић, новинар
Објављивач: Културни центар Нови Сад
Датум: 27.09.2016
Физички опис: Есеј
ДИГИТАЛНИ ОБЈЕКАТ
Алтернативни назив: др Војислав Суботић
Схема метаподатака: Даблин кор
Унос метаподатака: Културни центар Нови Сад
САДРЖАЈ:
Језик: Српски
Област: Нови Сад, знамените личности
Опис садржине: Одломак: ЧУДЕСНА је биографија др Војислава Суботића (1859 — 1923) родом Новосађанина и водећег хирурга у Србији крајем 19. и почетком 20. века. Поживео је 64 године, ишколовао се у Бечу и Паризу, конструисао шину за имобилизацију поломљене бутне кости и унео новине у "подвезивању" крвног суда. Био је један од оснивача Медицинског факултета у Београду и шеф хируршког одељења Опште државне болнице у Београду. Објавио је низ радова из области абдоминалне хирургије, урологије, ортопедије. Његово име је у огромној мери повезано је са оснивањем и афирмацијом оперативне медицине у Србији те га с правом називају оцем практичне хирургије у Србији. Уз све наведено, био је и лекар - добровољац у неколико ратова,почевши од Српско-турског, па све до Првог светског рата. 

Суботић је рођен у Новом Саду 1859.године као други син   српског стихотворца  и политичара Јована Суботића (аутора епова "Краљ Дечански", "Немања" и "Милош Обилић")и његове супруге Савке, рођене Полит-Десанчић, прве председнице Српског женског савеза. Имао је Војислав  још три брата: Дејана, Бранислава и Озрена и сестру Верицу.

    Основну школу завршио је у Загребу, гимназијско образовање  започео је у Сремским Карловцима, а окончао у Новом Саду. Имао је само 17 година када је студије медицине у Бечу прекинуо  да би за време Српско-турског рата 1876. године учествовао  као добровољац у борбама на Дрини. Студије  је потом наставио Паризу, а већ као 22-годишњак у Бечу, где је био професор хирургије, промовисан је 1881. године у доктора медицине.