BBNS logo

Citation

др Милош Савин (историчар), др Саша Марковић, “Васа Стајић - Социјални хуманиста и национални педагог,” ББНС, accessed February 20, 2018, http://view.bbns.rs/items/show/612.
Есеј

Васа Стајић - Социјални хуманиста и национални педагог

Аутор/и: др Милош Савин (историчар), др Саша Марковић

ИЗВОРНИ ОБЈЕКАТ
Кључне речи: Васа Стајић, хуманизам, Нови Србин, Просвета, Матица српска, Нови Сад, Војводина.
Извор: Аутори есеја: др Милош Савин (историчар), др Саша Марковић
Објављивач: Нема података
Датум: 7.08.2016
Физички опис: Есеј
ДИГИТАЛНИ ОБЈЕКАТ
Алтернативни назив: Нема података
Схема метаподатака: Даблин кор
Унос метаподатака: Културни центар Нови Сад
САДРЖАЈ:
Језик: Српски
Област: Нема података
Опис садржине: Одломак: Животни пут Васе Стајића увелико одређује карактер његове личности. Скромност, истрајност, посвећеност, занесењаштво у боље сутра, рањива правдољубивост, хумана социјалност и поверење у моралност народа само су понеке од препознатих особина код Васе Стајића током његовог живота. Рођен је 10. фебруара 1878. у Мокрину, а преминуо је на исти дан 1947. у Новом Саду. Његова породица је била скромног материјалног статуса, али је одатле Стајић усвојио и доживотно спроводио идеју о поштењу. Након завршетка основне школе у Мокрину, гимназију је похађао, прву годину у Кикинду, а потом у Сремским Карловцима. Већ тада се није мирио са опортуним ставовима српске грађанске просвете у Аустро-Угарској монархији, држећи до става да је безидејна, комформистичка и национално деструктивна. Због својих иступа био је избачен из гимназије у Сремским Карловцима, па је школовање завршио у Сењу. Студирао је право и филозофију у Паризу, Лајпцигу и Будимпешти где је и дипломирао 1902. До почетка Првог светског рата Стајић је био посвећн национални радник који је радио, између осталог и у Пакрацу, а потом и као професор на Учитељској школи у Сомбору од 1906. године. Неустаљеност у стварању каријере просветног радника проистицала је из његове непомирљивости према догматизованом клерикализму и његовом утицају на школство код Срба у АУ монархији као и из запуштеног односа према националној идеји. Трагајући за идентитетом српског патриотизма он је покренуо часопис Нови Србин и укључио се у Народну одбрану, организацију чија је намера била неговање и јачање идеје српства. Због тога је био на удару органа власти. У ратном времену, и док је служио казну остао је доследан својим идејама. И након Великог рата Стајић је наставио са просветним радом највише кроз свој списатељски опус и кроз рад у Матици српској. Повремено је учествовао и у њеном организационом раду. Био је њен секретар (1920 -1922.) и председник (1935-1936. и 1947.). За Стајића, српска национална идеја се остварила кроз југословенску државу и било је потребно учинити све да она функционише као држава. Отуд његова орјентација од Новог Србина према часопису Нова Војводина. Ипак, Стајићева доследност у просветним идејама и у политичкој мисли, протумачена од политичке елите као крутост, анахроност и несналажљивост, имала је рефлексију кроз његову постепену политичку маргинализацију. Политиканство испред политичке мисли није била еволутивна водиља Стајићевог стваралаштва. 

Прочитајте пун текст есеја ОВДЕ