BBNS logo

Citation

Огњен Карановић (историчар), Милорад Вукашиновић (публициста), “Васа Ешкићевић - Сећање писано сликарском палетом,” ББНС, accessed September 16, 2019, http://view.bbns.rs/items/show/608.
Есеј

Васа Ешкићевић - Сећање писано сликарском палетом

Аутор/и: Огњен Карановић (историчар), Милорад Вукашиновић (публициста)

ИЗВОРНИ ОБЈЕКАТ
Кључне речи: Васа Ешкићевић, сликарство, фотографија, Први светски рат
Извор: Аутои есеја: Огњен Карановић (историчар), Милорад Вукашиновић (публициста).
Објављивач: Нема података
Датум: 16.06.2016
Физички опис: Eсеј
ДИГИТАЛНИ ОБЈЕКАТ
Алтернативни назив: Нема података
Схема метаподатака: Даблин кор
Унос метаподатака: Нема података
САДРЖАЈ:
Језик: Српски
Област: Нема података
Опис садржине: Одломак: Биографија Васе Ешкићевића приказ је слике човека чији је живот искључиво служио на ползу бројним поколењима српског етноса, било да су исти припадали кругу његових савременика или да су свет угледали после уметникове смрти. Небројано пута имали смо прилике да прочитамо мисао о забораву, као другој и оној коначној, најтежој смрти неког појединца. Сећање на једну особу изузетних, готово „филигрански“ обликованих личних особина, ратника, књижевника, уметника, патриоте, чија биографија је требало да буде осликана најсветлијим бојама у сенци ратног сумрака у које је залазио простор Балкана и несаломиве Краљевине Србије, као и пространстава средњоевропског басена на почетку „крвавог“ XX века, доживело је готово трагичан усуд и то не само у оквирима реалног овоземаљског живота, већ и после смрти Васе Ешкићевића, када је почињен најтежи злочин према његовој личности и делу. Тај злочин догодио се у виду атака на памћење српског етничког колективитета о делу Васе Ешкићевића. Наравно, злочин над сећањем је можда и најтежи злочин у природи човечанства, јер против њега није могуће пронаћи адекватну одбрану и објашњење. Трагедија поменутог злочина над сећањем огледа се и у једној парадоксалној чињеници да је свест српског етноса и ментални склоп потоњих генерација током деценија систематског и планског потискивања памћења, не само на Васу Ешкићевића, већ и на бројне заточнике одбране и афирмације идеје о праву српског национа на културолошки идентитет и национални „Risorgimento“, само сећање на епску борбу српског народа, односно борбу за право на суверено етничко-етнолошко и културолошко самоодређење прогласио злочином. Сличне историјске парадоксе и повесна стања, можда још можемо да пронађемо у цртицама из повеснице руског етноса, али тешко ћемо исти социолошки феномен да пронађемо у културама других европских, али и неевропских нација. Последњих година, тај тешки белег срама због злочина над сећањем лагано је почео да бледи. Личност и делатност Васе Ешкићевића помаљају се из тамних хетакомби мистерија претходног века и обасјане светолошћу сазнања, опојане изазовима кајања, поново окупљају неподељено дивљење оних који су живи, јер је некада живео и Васа. А како је живео? Према речима нашег угледног новинара Ђорђа Вукмировића, Васа је „живот провео између две велике љубави“. Једну је посветио сликарству и Русији, а другу Србији „са чијим именом на уснама је и издахнуо“.

Прочитајте пун текст есеја ОВДЕ