BBNS logo

Citation

Срђан Граовац, историчар из Новог Сада и Љиљана Драгосављевић Савин, историчарка, “Савка Суботић - Хериона уметничке и културолошке еманципације српског грађанства у Војводини,” ББНС, accessed August 23, 2019, http://view.bbns.rs/items/show/607.
Есеј

Савка Суботић - Хериона уметничке и културолошке еманципације српског грађанства у Војводини

Аутор/и: Срђан Граовац, историчар из Новог Сада и Љиљана Драгосављевић Савин, историчарка

ИЗВОРНИ ОБЈЕКАТ
Кључне речи: Савка Суботић, грађанско друштво, Војводина, 19.век
Извор: Срђан Граовац, историчар из Новог Сада и Љиљана Драгосављевић Савин, историчарка.
Објављивач: Нема података
Датум: 16.06.2016
Физички опис: Есеј
ДИГИТАЛНИ ОБЈЕКАТ
Алтернативни назив: Нема података
Схема метаподатака: Даблин кор
Унос метаподатака: Нема података
САДРЖАЈ:
Језик: Српски
Област: Нема података
Опис садржине: Одломак: Таласи националног „ризорђемента“ оформљеног на плими крупних привредних, политичких и културолошких промена у структури и енсу „европског човека“ и његовог друштва на крају XVIII и у првој половини XIX века, свом силином „запљуснули“ су и јужне ободе древне Хабзбуршке монархији у другој половини XIX столећа. У намери да на свеобухватан начин разумемо дате историјске процесе и повесна стања произашла из истог, претходно морамо да појаснимо и одређене културолошке карактеристике и параметре који су условили наведене друштвене трансформације. Цивилизацијски прелом у Европи који се догодио у поменутом периоду, социолошке науке, а посебно историја и историографија детерминишу под појмом генезе грађанског друштва и данашњем, савременом човеку исти је препознатљив у неколико појавних облика. Путем уметничке литературе, театарске делатности, али и савремених медија, академској заједници, али и широким круговима јавности веома су добро познати термини „викторијанско доба“, „Револуција 1848.“, „Друго царство и Трећа република“, „Дуги век“, „Париска комуна“, „либерални капитализам“, „романтизам“, „импресионизам“, „империјализам“, итд. Све су то терминолошки појмови који се односе или боље рећи који детерминишу једну од најзначајнијих повесних епоха у периодизацији историје човечанства какво је било XIX столеће. Наравно, феноменолошке појаве на које се односе поменуте одреднице нису настајале, нити деловале истовремено, али су увек биле у међусобној корелацији, где су заједно представљале интерактивни скуп фундаменталних карактеристика постфеудалног, пострационалистичког и постсредњовековног оквира генезе новог доба у коме су еволутивним, а чешће револуционарним путем модификовани готово сви постулати до тада познатог начина живота, како заједница људи, тако и појединаца у истим. Манифестационо најпрепознатљивији облик ових промена видимо у процесу генерисања највишег степена етничко-етнолошке организације структуре одређених група становништва на датом простору. 

Прочитајте пун текст есеја ОВДЕ