BBNS logo

Citation

“Нови Сад - Делови града,” ББНС, accessed March 20, 2019, http://view.bbns.rs/items/show/548.
фотографија

Нови Сад - Делови града

Аутор/и: Аутор није назначен и/или је непознат

ИЗВОРНИ ОБЈЕКАТ
Кључне речи: Нови Сад; Ново Насеље; Петроварадинска тврђава; Бановина; Стари град;
Извор: Нема података
Објављивач: Нема података
Датум: око 1986.
Физички опис: Разгледница, у боји
ДИГИТАЛНИ ОБЈЕКАТ
Алтернативни назив: Бистрица; Бановина; Тврђава; Ђава; Центар
Схема метаподатака: Даблин кор
Унос метаподатака: Марковић, Блаженка; ГБНС
САДРЖАЈ:
Језик: Нема података
Област: Нови Сад; СФРЈ
Опис садржине:

Ново насеље (Бистрица)


     У првом Генералном урбанистичком плану после Другог светског рата, 1950. године, град за овај простор није имао никакав план. Ревизијом ГУП-а, 1963. године, успоставља се и концепт Новог насеља. Новим елементима ГУП-а из 1985. године, Ново насеље се проширује према западу.
     Садашњу конституцију насеље добија у периоду 1977-80. масовном концетрисаном градњом. Почетком 1978. Наталија Наташа др Реба постављена је, као заменик директора Завода за грађевинско земљиште, за руководиоца друштвене усмерене изградње на Новом насељу, а и њен супруг Благоје Реба (1938-2002) пројектовао је велики број стамбених објеката на Новом насељу. У то време (1977-80) је изграђено 4.250 станова и извршена је реконструкција и потпуна изградња комуналних објеката (путеви, водовод, топловод, канализација, електрична струја, телефони). По пројекту Завода за физичку културу, изградња Основне школе Прва војвођанска бригада започета је 1. фебруара 1979. године, а завршена је септембра 1980. Грађена је средствима самодоприноса. Настава је на новом простору (на око 7.100 m²) кренула у школској 1980/81. години.

Стари град (Центар града)


     Стари град или Центар града је најстарије насеље у граду. Налази се на бачкој обали Дунава. Источну границу Старог града чини река Дунав, односно улице Кеј жртава рације и Београдски кеј; северну границу чине улица Милоша Бајића, Трг републике, Даничићева улица, улица Милована Видаковића, Скерлићева улица и блокови зграда северно од Пашићеве улице и Трга Тозе Марковића; западну границу чине улице Темеринска, Јована Суботића, Шафарикова, Јеврејска иБулевар Ослобођења; док јужну границу чини Булевар цара Лазара.

Петроварадинска тврђава


     Петроварадинска тврђава је велико утврђење на десној обали Дунава. На месту претходне средњовековне грађевине, садашњу тврђаву је изградила Аустрија у периоду од 1692. до 1780. године, због сталне опасности од Турака и близине границе са Отоманским царством. Камен темељац нове тврђаве положио је изасланик цара Леополда Првог, 19. октобра 1692. године. Пројектант тврђаве је био француски архитекта Вобан

Извршно веће АП Војводине

БановинаБанска палатаседиште бана Дунавске бановине (1939–1941) и Банске управе, данас Влада Војводине и Скупштина АП Војводине. 

     Импозантно јавно здање, чију јединствену композицију чине две одвојене зграде, подигнуте према пројектима архитекте Драгише Брашована у раздобљу од 1935. до 1940. године, на празном простору од 28 000 м² „Малог Лимана“ (некадашњег Булевара краљице Марије, данас Булевар Михајла Пупина 16), освећено је 25. септембра 1939. године. У административној згради у којој се налазила Банска управа, после рата смештени су извршни органи покрајине Војводине. 
     Грађевина је подигнута уз нови булевар, у облику потковичасте основе, дуге 185 метара, а широке 42,5 метра. Висина (осим „куле“) износи око 20 метара. Зграда има пет етажа, од сутерена до поткровља, а располаже са пет улаза, од којих су два средишња: репрезентативни и службени. У згради се налази 569 одељења, претежно канцеларијских простора, распоређених уз спољна прочеља. Читава архитектонска композиција палате акцентована је 42 метра високом кулом на североисточном углу.