BBNS logo

Citation

“Нови Сад – Градска кућа,” ББНС, accessed July 16, 2018, http://view.bbns.rs/items/show/27.
фотографија

Нови Сад – Градска кућа

Аутор/и: Аутор није назначен и/или је непознат

ИЗВОРНИ ОБЈЕКАТ
Кључне речи: Центар Новог Сада; Градска кућа; Магистрат; Споменик Светозару Милетићу
Извор: Нема података
Објављивач: Фото-служба Задружне књиге, Београд
Датум: 1955.
Физички опис: Црно-бела разгледница Новог Сада. У првом плану је Градска кућа, а у позадини се види кров новосадске Синагоге.
ДИГИТАЛНИ ОБЈЕКАТ
Алтернативни назив: Градска кућа; Магистрат; Споменик Светозару Милетићу; Милетић, Код Милетића; Центар Новог Сада; Иван Мештровић
Схема метаподатака: Даблин кор
Унос метаподатака: Марковић, Блаженка; ГБНС
САДРЖАЈ:
Језик: Нема података
Област: Нови Сад, Југославија; 45.255241257413, 19.845310449599992
Опис садржине:

Градска кућа – Магистрат

     Градска кућа је седиште градоначелника Новог Сада. Налази се на Тргу слободе. Изграђена је 1893. године, на месту порушене „Ференцијане“, по пројекту новосадског архитекте Ђерђа Молнара. Године 1895. завршено је велелепно здање Магистрата. Репрезентативна неоренесансна палата са торњем представљала је једно од најлепших здања у граду. Чеона фасада поседује истурени ризалит са снажним стубовима и аркадом у приземљу. На сва четири угла палате налазе се куполе, а над ризалитом је мансардни раван кров. На згради доминира високи торањ са балконом, на који су 1907. године ватрогасци поставили звоно „Матилда“ које је оглашавало пожаре у граду. На фасади палате истичу се алегоријске фигуре грчких богиња. Скулптуре је израдио новосадски вајар Јулије Аника. У свечаној сали на првом спрату, сликар Павле Ружичка је на симболичан начин урадио обележја радиности, заната и трговине. У овој дворани је 3. јануара 1895. године одржана прва скупштинска седница у новој палати, и у њој су се одржавали и чувени новосадски балови.

Споменик Светозару Милетићу


     Споменик Светозару Милетићу свечано је откривен 1. октобра 1939. године. У току Другог светског рата је уклоњен, да би крајем 1944. године, после ослобођења, био враћен на првобитну локацију, али на нижи постамент од првобитног. Споменик је радио Иван Мештровић.