BBNS logo

Citation

Фодор, Стеван; Деконски, Георгије and Fodor, Stevan; Dekonski, Georgije, “Општина Нови Сад - Седиште Дунавске бановине,” ББНС, accessed July 16, 2018, http://view.bbns.rs/items/show/17.
акта

Општина Нови Сад - Седиште Дунавске бановине

Аутор/и: Фодор, Стеван; Деконски, Георгије

ИЗВОРНИ ОБЈЕКАТ
Кључне речи: Нови Сад; Списак улица и јавних објеката Новог Сада; Планирање насеља; Урбанизам; Мапе; Карте
Извор: Нема података
Објављивач: Књижара штампарског и издавачког Д. Д.
Датум: 1930.
Физички опис: План града у боји
ДИГИТАЛНИ ОБЈЕКАТ
Алтернативни назив: План Града Новог Сада; Карта Новог Сада; Нови Сад; Списак улица и јавних објеката Новог Сада; Планирање насеља; Урбанизам; Објекти у Новом Саду; Попис улица Новог Сада
Схема метаподатака: Даблин кор
Унос метаподатака: Марковић, Блаженка; ГБНС
САДРЖАЈ:
Језик: Српски, латиница
Област: Нови Сад, Краљевина Југославија; 45.254795300506, 19.84319686889603
Опис садржине:

Општина Нови Сад – седиште Дунавске бановине

Карта осим информативне нуди и илустративну страну. На карти су исцртани (исликани) верски, привредни и друштвени објекти, као и мостови и трвђава са друге стране Дунава. Карта је настала око 1930. године у време када је Нови Сад био центар (седиште) Дунавске бановине. Карту употпуњују списак новсадских улица и списак надлештва, установа и др.

Кратка историја Дунавске бановине


     Дунавска бановина је била управна јединица Краљевине Југославије, успостављена Законом о називу и подели Краљевине на управна подручја од 3. октобра 1929. године. Закон је донео краљ Александар I Карађорђевић. Доношењем Септембарског устава 1931. године, ова бановина је постала управна и самоуправна јединица. Међу девет бановина била је највећа после Савске бановине.
     Обухватала је Војводину – Банат, Бачку и Барању и већи део Срема, затим целу Шумадију, Пожаревачку Мораву и Стиг. Од великих градова ван Војводине у овој бановини били су Крагујевац, Пожаревац и Смедерево. Првобитно су Шид и Сремска Митровица били укључени у Дринску бановину, али су после енергичних протеста тих срезова припојени Дунавској бановини, јер чине саставни део Војводине.
     Београд је са Панчевом и Земуном чинио подручје Управе града Београда. Зато је главни град Дунавске бановине био Нови Сад, а не Београд. Седиште бановинске администрације налазило се у Банској палати (Бановина, данашње Извршно веће АП Војводине).