ИЗВОРНИ ОБЈЕКАТ | |
Кључне речи: | Нови Сад; Списак улица и јавних објеката Новог Сада; Планирање насеља; Урбанизам; Мапе; Карте |
Извор: | Нема података |
Објављивач: | Књижара штампарског и издавачког Д. Д. |
Датум: | 1930. |
Физички опис: | План града у боји |
ДИГИТАЛНИ ОБЈЕКАТ | |
Алтернативни назив: | План Града Новог Сада; Карта Новог Сада; Нови Сад; Списак улица и јавних објеката Новог Сада; Планирање насеља; Урбанизам; Објекти у Новом Саду; Попис улица Новог Сада |
Схема метаподатака: | Даблин кор |
Унос метаподатака: | Марковић, Блаженка; ГБНС |
САДРЖАЈ: | |
Језик: | Српски, латиница |
Област: | Нови Сад, Краљевина Југославија; 45.254795300506, 19.84319686889603 |
Опис садржине: | Општина Нови Сад – седиште Дунавске бановинеКарта осим информативне нуди и илустративну страну. На карти су исцртани (исликани) верски, привредни и друштвени објекти, као и мостови и трвђава са друге стране Дунава. Карта је настала око 1930. године у време када је Нови Сад био центар (седиште) Дунавске бановине. Карту употпуњују списак новсадских улица и списак надлештва, установа и др.
Кратка историја Дунавске бановине Дунавска бановина је била управна јединица Краљевине Југославије, успостављена Законом о називу и подели Краљевине на управна подручја од 3. октобра 1929. године. Закон је донео краљ Александар I Карађорђевић. Доношењем Септембарског устава 1931. године, ова бановина је постала управна и самоуправна јединица. Међу девет бановина била је највећа после Савске бановине. Обухватала је Војводину – Банат, Бачку и Барању и већи део Срема, затим целу Шумадију, Пожаревачку Мораву и Стиг. Од великих градова ван Војводине у овој бановини били су Крагујевац, Пожаревац и Смедерево. Првобитно су Шид и Сремска Митровица били укључени у Дринску бановину, али су после енергичних протеста тих срезова припојени Дунавској бановини, јер чине саставни део Војводине. Београд је са Панчевом и Земуном чинио подручје Управе града Београда. Зато је главни град Дунавске бановине био Нови Сад, а не Београд. Седиште бановинске администрације налазило се у Банској палати (Бановина, данашње Извршно веће АП Војводине). |