BBNS logo

Citation

“Песме Лазе Костића. Књ. 1.,” ББНС, accessed December 13, 2018, http://view.bbns.rs/items/show/15.
текст

Песме Лазе Костића. Књ. 1.

Аутор/и: Аутор није назначен и/или је непознат

ИЗВОРНИ ОБЈЕКАТ
Кључне речи: Поезија; Костић, Лаза; Песме
Извор: Нема података
Објављивач: Српска народна задружна штампарија
Датум: 1873.
Физички опис: Књига је без корица. Садржи печате: Српска виша девојачка школа, у Новоме Саду, 1874; Ученица Државне женске грађанске школа у Новом Саду, Сестринско коло, 1922; Виша мешовита гимназија „Светозар Марковић“, Нови Сад.
Књига има 158. страна.
ДИГИТАЛНИ ОБЈЕКАТ
Алтернативни назив: Поезија; Лаза Костић; Песме
Схема метаподатака: Даблин кор
Унос метаподатака: Марковић, Блаженка; ГБНС
САДРЖАЈ:
Језик: српски, ћирилица
Област: Нови Сад, Аустроугарска; 45.25826908499, 19.846432686900016
Опис садржине:

Лаза Костић (1841–1910)

     Лаза Костић је био књижевник, преводилац, правник, новинар, дипломата, спортиста. 1872. је основао Новосадску ватрогасну и веслачку задругу „Лаза Костић“. Рођен је 1841. год. у Ковиљу, у Бачкој, у војничкој породици. Основну школу је учио у месту рођења, гимназију у Новом Саду, Панчеву и Будиму, а права и докторат права на Пештанском универзитету. Службовање је почео као гимназијски наставник у Новом Саду, а затим постаје адвокат, велики бележник и председник суда. Све је то трајало око осам година, а потом се, све до смрти, искључиво бави књижевношћу, новинарством, политиком и јавним националним пословима.
     Двапут је доспео у затвор у Пешти: први пут због лажне дојаве да је учествовао у убиству кнеза Михаила и други пут због борбеног и антиаустријског говора у Београду, на свечаности приликом проглашења пунолетства кнеза Милана. Кад је ослобођен, у знак признања, био је изабран за посланика Угарског сабора, где је, као један од најбољих сарадника Светозара Милетића, живо и смело радио за српску ствар. Потом живи у Београду и уређује „Српску независност“, али под притиском реакционарне владе морао је да напусти Србију.
     На позив кнеза Николе одлази у Црну Гору и ту остаје око пет година, као уредник званичних црногорских новина и политички сарадник кнежев. Но и ту је дошло до сукоба, па се вратио у Бачку. У Сомбору је провео остатак живота релативно мирно. Умро је 1910. год. у Бечу, а сахрањен је на Великом православном гробљу у Сомбору. Остаће запамћен као један од најзначајнијих књижевника српског романтизма.