BBNS logo

Citation

“Устав Друштва за Србско народно позориште,” ББНС, accessed May 23, 2017, http://view.bbns.rs/items/show/11.
текст

Устав Друштва за Србско народно позориште

Аутор/и: Аутор није назначен и/или је непознат

ИЗВОРНИ ОБЈЕКАТ
Кључне речи: Устав; Нови Сад; Српско народно позориште; Друштво за Српско народно позориште
Извор: Нема података
Објављивач: Епископска штампарија, Нови Сад
Датум: 1865.
Физички опис: Корице, картон обложен хартијом, хрбат пресвучен платном; Рестаурисано, на више места текст подвучен плавом дрвеном бојом; 2 непагиране и 18 пагинираних страна.
ДИГИТАЛНИ ОБЈЕКАТ
Алтернативни назив: Српско народно позориште; Устав СНП; Устав
Друштва за Српско народно позориште; Устав; Нови Сад; Слободна краљевска варош Нови Сад
Схема метаподатака: Даблин кор
Унос метаподатака: Марковић, Блаженка; ГБНС
САДРЖАЈ:
Језик: српски, ћирилица
Област: Нови Сад, Аустроугарска; 45.2546527, 19.843376600000056
Опис садржине:

Устав Друштва за Србско народно позориште

     Устав Друштва за Српско народно позориште се састоји од шест чланака са следећим насловима:
1. Цел друштва и народног позоришта
2. Фонд и имање позоришта
3. О унутрашњем саставу и одношењу друштва и његових органа
4. О спољашњем одношењу друштва и народног позоришта а) спрам власти б) спрам србског народа в) спрам трећих лица
5. О позориштној дружини
6. О главним променама

     Сви чланци су подељени на чланове којих је укупно 29.

Кратка историја Српског народног позоришта

     Српско народно позориште је основано 16/28. јула 1861. године у Новом Саду, у тадашњој Царевини Аустрији (од 1867. Аустроугарска монархија). У Војводини је до тада већ постојала дуга позоришна традиција, од ђачких дилетантских представа, па све до приватних професионалних позоришних трупа. Позориште је оснивано у време буђења националне свести и борбе за националну слободу.
     У то доба у Новом Саду већина житеља је српске народности, велики број је високообразован. Три четвртине имања и трговина били су у рукама Срба, тако да није случајно што је у Новом Саду основано Српско народно позориште.
     Гостовање позоришне дружине Јована Кнежевића 1860. подстакло је Јована Ђорђевића да напише више чланака у „Србском дневнику” о нужности оснивања Српског народног позоришта. Припреме око оснивања вршили су Светозар Милетић, Стефан Брановачки, Јован Ђорђевић и Јован Јовановић, потоњи Змај.
     Српско народно позориште основано је на седници Српске читаонице којом је председавао Светозар Милетић, првенствено као национална установа која је имала задатак да путем драмске књижевности и глумачке уметности преноси српску реч и историју, да буди националну свест и подиже културни ниво Срба и тиме пружи отпор бечкој и пештанској власти.
     Како Позориште није било државна установа, Српска читаоница је установила Друштво за Српско народно позориште које ће водити бригу и финансирати Позориште. Оснивачка скупштина Друштва била је 29. и 30. маја 1862. и на њој је донет и први Устав Друштва. Међутим на одобрење за оснивање и рад Друштва чекало се до 18. јула 1865, када је цар Франц Јозеф потписао. Члан Друштва, поред тадашњих угледних људи, могао је постане сваки појединац који уплати 50 форинти и свако правно лице које уплати 100 форинти.
     Друштво је имало свој Управни одбор на челу са начелником и два одсека: Позоришни одсек, који је водио бригу о глумачкој дружини, репертоару и другим стручним питањима, и Економски, који је обезбеђивао материјална средства за рад Позоришта.
     Скупштину Друштва чинили су сви чланови појединци и представници чланова правних лица, а састајали су се једном годишње.
     Месни позоришни одбори били су по целој Војводини и имали задатак да организују рад Позоришта у својим местима приликом гостовања.
     Први управник био је Јован Ђорђевић, који је на тој функцији остао до 1867. када се одазвао позиву кнеза Михаила и са половином глумаца отишао у Београд и основао Народно позориште. На Ђорђевићево место дошао је Антоније Хаџић.
     Позориште је основано са деветоро глумаца: Димитрије Ружић, Димитрије Марковић Кикинђанин, Никола Недељковић, Коста Хаџић, Михаило Гавриловић, Михаило Рац (Ковић), Младен Цвејић, Стеван Чекић и Драгиња Поповић (касније Ружић), а сутрадан, 17. јула, су примљени и: Љубица Поповић, Милица Грунчић и Никола Зорић.
     Прве представе су биле: „Пријатељи“ Лазара Лазаревића и „Мушки метод и женска мајсторија“ Лајоша Кевера, 23. јула/4. августа 1861.
     Позориште је давало представе по свим местима у Војводини, али је гостовало и ван Војводине. У Новом Саду представе су игране у дворани на спрату кафане „Код сунца”, у сали кафане „Код краљице Јелисавете” (данашњи хотел „Војводина”), лети у арени „Код Зеленог венца” (на месту данашњег Аполо центра), од 1872. до 1892, када је срушена зграда на Трифковићевом тргу и од 1895. у Дунђерсковом позоришту – позоришној згради коју је велепоседник Лазар Дунђерски уступио Српском народном позоришту (налазило се у дворишту данашњег хотела „Војводина” и изгорело је у пожару 22. јануара 1928).
     После много сеоба, Српско народно позориште се 28. марта 1981. године сели у своју садашњу зграду на Позоришном тргу.